реч аутора

О НАЗИВИМА КОЈИМА СЕ ОЗНАЧАВАЈУ ЗАНИМАЊА, РАДНА МЕСТА, ЗВАЊА, ТИТУЛЕ
И ФУНКЦИЈЕ ЖЕНА (И ЈОШ ПОНЕШTO)

Једна стручна језичка препорука из 2011. године подучава нас да је исправно користити мушки род када нам затребају облици женског рода за означавање професија који нису нормирани или уобичајени у језичкој пракси: „Уколико је у датом контексту неопходно нагласити да је носилац функције женског рода, то се може обезбедити и другим језичким средствима или навођењем личног имена. Пример 1: Прва жена космонаут Валентина Терешкова летела је у космос“.

Зашто „прва жена космонаут Валентина Терешкова“, а не „прва космонауткиња Валентина Терешкова?“

Те 2011. године свако је могао погледати у један речник из 1969. године (космона̀уткиња ж женска особа космонаут), у други речник из 1978. године (космона̀уткиња ж жена космонаут, астронауткиња, козмонауткиња), у приручник из 2003. године који се бави творбом речи или у трећи речник из 2007. године (космона̀уткиња ж жена космонаут).

Ето колико је лако открити космонауткиње педесетак година након што су се појавиле у српском језику – само треба бацити поглед у постојеће речнике и језичке приручнике.
И колико је лако прећутати космонауткиње када их баш не желиш у језику, иако су оне одавно и у твом свемиру и твом језику.

Зато нам је потребан овај речник женских занимања:

Да нас подсети колико речи за женска занимања већ постоји у српском језику, а да ми као појединци уопште не знамо да су оне постојале или да постоје,

Да нас подсети да на основу тих речи и модела грађења речи можемо правити и називе за женска занимања који раније нису постојали,

Да нас подсети да су се времена променила и да нема никаквог разлога да се називи за женска занимања системски скривају из назива за мушка занимања,

Да нас ослободи да користимо називе за женска занимања када нам затребају.

Р.S. Добра вест за пилоткиње: појавиле су се 2017. године у највећем речнику српског језика, сада више нико не може рећи да не постоје!

Мр Владо Ђукановић, лингвиста

Употреба родно осетљивог језика представља језичко понашање којим жене и њихове друштвене улоге чинимо једнако видљивим и једнако вредним као мушкарце. Једно од средстава родно осетљивог језичког понашања јесу називи занимања, титула, функција у женском роду.

Речник који је пред вама окупља већи број именица женског и мушког рода које значе занимања, звања, титуле, функције. Међу њима је знатан део женских назива, тзв. социјалних фемининатива, који се слабије или уопште не користе у јавној комуникацији. Подаци истраживања у области рода и језика показују да се веома доследно користе женски називи оних занимања која су слабије плаћена и/или која се традиционално сматрају женским (хигијеничарка, чистачица). Како се иде ка вишим и значајнијим позицијама у хијерархији занимања, тако расте отпор према именицама женског рода за те послове. Сматрамо веома важним да жене, њихове улоге и допринос друштву на местима која су донедавно била резервисана за мушкарце, буду језички видљиве као њихове колеге.

Овај речник нуди листу социјалних фемининатива које можемо да користимо и у формалној комуникацији. Неке од њих (докторка, министарка) одавно су регистроване у речницима српског језика, а друге тек проналазе пут до стандардне језичке употребе. Стандардизација језика је процес који се никад не завршава и, што је још важније, у коме учествујемо сви. Говорници и говорнице једне језичке заједнице нису пасивни примаоци готових правила и препорука стручних тела, већ својим језичким понашањем и интуицијом активно доприносе нормирању језика.

Марјана Стевановић,
новинарка и филолошкиња, ауторка речника