Žene u politici u Srbiji – veća zastupljenost ne znači uvek i veću moć 

U proteklim decenijama Srbija je uvela mehanizme za povećanje ženske reprezentacije u politici.

Broj žena u Narodnoj skupštini i Vladi Srbije sada je znatno veći nego ranije, ali formalna zastupljenost ne garantuje stvarnu moć.

Ova analiza ispituje koliku vlast poseduju političarke, kako funkcionišu zakonske kvote, ko su trenutno najuticajnije političarke i kakve prepreke i izazovi stoje između statističke zastupljenosti i stvarnog uticaja.

Pravni okvir i statistike

Srbija je 2011. uvela zakonsku obavezu da 30 % kandidata na izbornim listama budu žene. Godine 2020. kvota je povećana na 40 % i propisano je da u svakoj grupi od pet kandidata na listi tri moraju biti jednog pola, a dva drugog pola.

Zakon o rodnoj ravnopravnosti iz 2021. uvodi obavezu uravnotežene zastupljenosti (40–50 %) u organima uprave, zahteva rodno osetljivo budžetiranje i nalaže poslodavcima da uvode posebne mere kada je jedna strana podzastupljena.

Prema Maji Gojković, koordinatorki Vladinog tela za rodnu ravnopravnost, zakon ima za cilj da obaveže institucije i javna preduzeća da primenjuju princip rodne ravnoteže.

Statistički pokazatelji

• Narodna skupština: Nakon izbora 2024. godine, 94 od 250 poslanika (oko 37,6 %) bile su žene. Kvote od 40 % kandidata dovode do relativno velike zastupljenosti, ali žene i dalje ne čine većinu.
• Vlada: Prema platformi Equal Future, u julu 2025. u Vladi Srbije žene su obavljale 29,6 % ministarskih funkcija. Iako je zastupljenost veća nego ranije, većina ključnih resora ostaje pod muškarcima.
• Lokalni nivo: U 2023. godini žene su činile 37,6 % odbornika lokalnih skupština, ali na čelu opština i gradova i dalje dominiraju muškarci.
• Indeksi moći: Vlada je 2025. istakla da je prema indeksu “Women’s Power Index” Srbija rangirana 22. među 193 države članice Ujedinjenih nacija, najbolje rangirana u regionu, jer se meri broj žena šefova država, ministarki, poslanica i članica lokalnih tela. Međutim, indeks meri kvantitet, a ne nužno i uticaj.

Tumačenje kvota i rezultata

Iako su kvote povećale žensku zastupljenost, one same ne garantuju realnu moć. Analiza istraživačkog portala CINS pokazuje da je i nakon povećanja kvote na 40 % 2020. godine broj poslanica ostao ispod 40 %, a glavni akteri na parlamentarnim listama i dalje su muškarci.

CINS ističe da samo nekoliko stranaka (SPS, SDPS, DS) šalje jednake brojeve muškaraca i žena u parlament, dok druge i dalje favorizuju muškarce.

Osim kvota, na zastupljenost utiče i izborni sistem. Kod zatvorenih lista lideri stranaka imaju ključnu ulogu u pozicioniranju kandidata – tako žene često završe na mestima sa malim šansama za izbor.

Tatjana Macura, ministarka bez portfelja za rodnu ravnopravnost 2024–2025, naglašava da su kvote samo sredstvo i da je za stvarnu jednakost potrebna veća uključenost žena u donošenje odluka i raspodelu resursa.

Glavne političarke i njihove uloge

U ovom delu analiziramo najistaknutije političarke u Srbiji i procenjujemo stepen njihove moći, formalna ovlašćenja i uticaj na politike.

1. Ana Brnabić – predsednica Narodne skupštine

Ana Brnabić je prva žena koja je obavljala funkciju premijerke Srbije (2017–2024.) i sada je predsednica Narodne skupštine (od marta 2024). Potekla je iz nevladinog sektora i radila u britanskom Savetu za investicije.

Kao premijerka je promovisala elektronsku upravu, digitalizaciju i razvoj naučno‑tehnoloških parkova. Međutim, njen mandat je obeležen i kritikama da je bila lojalna predsedniku Aleksandru Vučiću i da nije imala stvarnu autonomiju.

Nakon izbora 2023. prešla je na mesto predsednice parlamenta; time je formalno ostala visoko pozicionirana, ali je uloga predsednika skupštine u parlamentarizmu često ceremonijalna.

Prethodna istraživanja ukazuju da je Brnabić poslušna Vučićevim odlukama, što ograničava njen politički uticaj.

2. Dubravka Đedović Handanović – ministarka energetike

Dubravka Đedović Handanović, rođena 1978, ekonomistkinja je sa diplomom sa Bocconi univerziteta u Milanu. Bila je direktorka kancelarije Evropske investicione banke za Zapadni Balkan i član uprave NLB Komercijalne banke.

Ministarka rudarstva i energetike postala je 2022, a zadržana je u Macutovoj vladi 2025. godine. Iako ima stručni autoritet u energetici, ne pripada vodećem partijskom krugu (SNS), pa joj nedostaje politička baza.

S obzirom na to da je resor energetike u Srbiji povezan sa velikim investicijama i interesima, političku kontrolu nad njim uglavnom zadržavaju Vučićevi najbliži saradnici.

3. Adrijana Mesarović – potpredsednica vlade i ministarka privrede

Adrijana Mesarović (1981) je ekonomistkinja iz Novog Sada. Radila je u banci, zatim u gradskoj upravi kao pomoćnica gradonačelnika zadužena za finansije. Od 2024. je ministarka privrede, a istovremeno i ministarka unutrašnje i spoljne trgovine.

Takođe je zamenica predsednika vlade u Macutovoj administraciji. Iako obavlja dva važna resora, njen uticaj je ograničen jer realna ekonomska politika zavisi od odluka predsednika i premijera.

Njen portfelj pokazuje da vlada nastoji da predstavi žene na ključnim ekonomskim pozicijama, ali bez jasnih pokazatelja samostalne političke moći.

4. Sara Pavkov – ministarka zaštite životne sredine

Sara Pavkov (1992), ekološkinja i mlada političarka SNS‑a, bila je državna sekretarka u Ministarstvu zaštite životne sredine. Prethodno je radila kao šefica kabineta i savetnica ministra, te bila potpredsednica konferencije COP26. Ministarka postaje 2025. godine.

Kao članica vladajuće stranke i deo „mlade garde“ ona ima potencijal da jača svoj uticaj, ali joj nedostaje dugogodišnja moćna baza.

Resor zaštite životne sredine u Srbiji često je marginalizovan u odnosu na energetske i infrastrukturne projekte.

5. Aleksandra Sofronijević – ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Aleksandra Sofronijević (1961) ima dugogodišnje iskustvo u javnoj upravi – od 2004. obavlja različite funkcije u ministarstvima za kapitalne investicije, infrastrukturu i građevinarstvo.

Bila je pomoćnica ministra, a 2014–2025. državna sekretarka, da bi 2025. postala ministarka. Kao karijerni birokrata, ona ima stručnu težinu, ali nije politički lider.

Resor građevinarstva često je od posebnog interesa za SNS i poslovne krugove, pa se odluke donose na nivou partije, dok ministar/ka sprovodi politiku.

6. Jagoda Lazarević – ministarka unutrašnje i spoljne trgovine

Jagoda Lazarević (1969) studirala je ekonomiju na američkom Webster univerzitetu. Radila je u porodičnoj firmi, a kasnije u Ministarstvu ekonomije gde se bavila bilateralnom saradnjom.

U Ministarstvu spoljnih poslova vodila je pregovore o slobodnoj trgovini sa Turskom, Evroazijskom unijom i Ujedinjenim Kraljevstvom. Na ministarskoj poziciji je od 2025. godine. S obzirom na diplomatičan profil, ona ima međunarodnu reputaciju, ali je nova u politici i bez stranačke baze.

7. Snežana Paunović – ministarka državne uprave i lokalne samouprave

Snežana Paunović (1975), ekonomistkinja iz Peći, poslanica je od 2013. i osnivačica Ženske parlamentarne mreže. Bila je potpredsednica Narodne skupštine i predsedavala odborom za privredu i regionalni razvoj.

Dugi niz godina aktivna je u Socijalističkoj partiji Srbije (SPS). Ministarka je od 2025. godine. Ona ima solidnu političku karijeru i reputaciju borca za ženska prava, ali njena partija nije na vlasti, pa je njen resor slabiji u odnosu na najmoćnije ministarstvo finansija i unutrašnjih poslova.

8. Milica Đurđević Stamenkovski – ministarka rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja

Milica Đurđević Stamenkovski (1990) je osnivačica i liderka desničarske stranke Zavetnici. U politiku ulazi kao studentkinja politologije, a tokom 2020-ih bila je poslanica i kandidatkinja na predsedničkim izborima.

Kao ministarka zadužena za rad i socijalna pitanja od 2024. godine, njena retorika je nacionalistička, a fokus stavlja na podršku porodici i pronatalitetnu politiku. Iako je formalno ministarka, njena moć proističe iz podrške ultranacionalističkog biračkog tela i njene lojalnosti vladajućoj većini, što je čini marginalnom u odnosu na SNS elite.

9. Jelena Žarić Kovačević – ministarka brige o porodici i demografiji

Jelena Žarić Kovačević (1981), pravnica iz Niša, bila je sekretarka Skupštine grada Niša, potom predsednica gradske izborne komisije.

Od 2016. poslanica SNS-a. U skupštini je bila predsednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Ministarka za brigu o porodici od 2025. godine. Iako ima iskustvo u zakonodavstvu, njen resor je mlad i nema značajnu budžetsku moć, pa je njen uticaj ograničen.

10. Tatjana Macura – bivša ministarka bez portfelja zadužena za rodnu ravnopravnost

Tatjana Macura (1981) je ekonomistkinja i preduzetnica. U politiku ulazi 2016. kao poslanica opozicionog pokreta. Kasnije je koordinatorka Ženske parlamentarne mreže, osniva udruženje „Majke su zakon“ i zalagateljka je za prava majki i rodnu ravnopravnost.

Kao ministarka bez portfelja 2024–2025. bavila se pitanjima rodne ravnopravnosti i prevencije nasilja. Iako je otvoreno zagovarala prava žena, bila je bez sopstvene stranke i ostala je bez funkcije nakon smene vlade.

11. Ostale istaknute političarke (bivše i aktuelne)

• Maja Gojković – dugogodišnja političarka SPS-a i potom SNS-a, obavljala je funkcije predsednice Skupštine (2014–2020), gradonačelnice Novog Sada i potpredsednice vlade te ministarke kulture. Predsedava Vladinom koordinacionom telu za rodnu ravnopravnost i zastupa primenu Zakona o rodnoj ravnopravnosti.
• Irena Vujović – ekonomistkinja, nekadašnja gradonačelnica beogradske opštine Savski venac i potpredsednica SNS. Bila je ministarka zaštite životne sredine do 2025. i zamenica predsednika vlade, a trenutno je narodna poslanica.
• Danica Grujičić – poznata neurohirurginja i ministarka zdravlja 2022–2024. Iz medicinskog sektora je ušla u politiku, ali je ostala nezavisna stručnjakinja. Mediji navode da se fokusirala na reformu zdravstva, dok su političke odluke ostale u rukama vladajuće stranke.
• Marija Obradović – novinarka i poslanica SNS od 2012. Bila je ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu (2020–2022). Osnivačica je Ženske parlamentarne mreže u Skupštini i članica skupštinskog odbora za odbranu. Njena karijera pokazuje kako žene kroz novinarstvo i civilni sektor ulaze u politiku.
• Zorana Mihajlović – potpredsednica vlade (2012–2022) i ministarka energetike i infrastrukturnih projekata. Bilo je slučajeva sukoba s muškim kolegama oko projekata, što je pokazalo ograničenost njene moći u odlučivanju, pa je 2022. smenjena.

Prepreke i izazovi – zašto veća zastupljenost ne znači i veću moć?

Dominacija stranačkih lidera i patrijarhalna kultura

U srpskom političkom sistemu stranački lideri, uglavnom muškarci, kontrolišu formiranje lista, finansije i ključne odluke. Zbog zatvorenih lista, žene mogu biti na izbornim listama, ali nemaju dovoljnu autonomiju da utiču na politiku.

CINS primećuje da i posle zakonskih kvota, muškarci dominiraju u parlamentu i da samo pojedine partije imaju uravnotežen odnos.

Politikološka studija iz 2016. naglašava da žene u strankama često zauzimaju manje uticajne pozicije, da u Srbiji nema stranke koju predvodi žena i da partijski programi retko uključuju ravnopravnost polova. Bez unutrašnje stranačke podrške i solidarnosti, žene teško napreduju ka pozicijama moći.

Ograničene nadležnosti resora

Iako pojedine ministarke vode važne resore, često se radi o portfeljima koji nemaju veliku političku težinu (npr. zaštita životne sredine, briga o porodici). Ključna ministarstva – finansije, unutrašnji poslovi, odbrana – i dalje vode muškarci.

U Macutovoj vladi 2025. šest ministarki imaju resore sa ograničenim budžetima, dok muškarci zadržavaju kontrolu nad energetikom, privredom i bezbednošću. Žene time nemaju pristup resursima i moći koji bi im omogućili promenu politika.

Tokeni i lojalnost stranci

Povećani broj žena ponekad služi kao politički dekor (tokenizam) kojim vlast prikazuje reformsku sliku. Tatjana Macura upozorava da brojke nisu dovoljne i da žene moraju biti ravnopravno uključene u odlučivanje i raspodelu resursa.

U praksi, mnoge političarke dolaze iz redova SNS i ostaju lojalne lideru; njihova karijera zavisi od podrške Aleksandra Vučića. Takav odnos umanjuje njihovu nezavisnost i mogućnost da zastupaju ženska prava protiv partijskih interesa.

Socijalne predrasude i diskriminacija

Prema iskustvima aktivistkinja iz Zeleno levo fronta, žene koje ulaze u politiku suočavaju se sa seksizmom, smeštanjem u sporedne uloge i „montiranjem kampanja“ protiv njih.

Istraživački tekst Danskog instituta za partije i demokratiju navodi da ženska grupa unutar stranke ZLF pruža treninge, logistiku i podršku kandidatkinjama kako bi se izborile sa predrasudama i balansiranjem između političkog angažmana i porodičnih obaveza.

Seksističke primedbe u parlamentu, poput uvrede opozicionih poslanica u okviru ženske parlamentarne mreže, potvrđuju da institucionalni okvir često nije dovoljan za suzbijanje diskriminacije.

Ekonomska i medijska moć

Mnoge političke odluke u Srbiji donose se van formalnih institucija, u okviru partijskih i poslovnih krugova koji su pod kontrolom muškaraca. Žene retko imaju pristup tim mrežama, što smanjuje njihov stvarni uticaj.

Kontrola nad medijima dodatno utiče na predstavljanje političarki; kampanje često koriste seksističke narative da bi diskreditovale njihove kvalitete.

Nedostatak međupartijske solidarnosti

Iako postoji Ženska parlamentarna mreža, izveštaji pokazuju da je nedovoljno aktivna i da je kontrolisana od strane vladajuće većine.

Poslanice opozicije tvrdile su da mreža nije ni formalno formirana i optuživale su potpredsednicu Skupštine Sandru Božić za seksistički nastup. Bez međupartijskog udruženja koje bi nad partijskim interesima promovisalo rodnu ravnopravnost, teško je ostvariti suštinske promene.

Zaključak

Srbija je zakonskim kvotama značajno povećala zastupljenost žena u parlamentu i vladi, ali realna moć i dalje je koncentrisana u rukama muškaraca.

Najistaknutije političarke često nemaju autonomiju – ili vode resore sa ograničenim uticajem, ili su lojalne partijskim liderima. Dominacija muških lidera, nedostatak stranačke i među‑stranačke solidarnosti, tokenizam i društvene predrasude umanjuju mogućnost žena da oblikuju političku agendu.